"На какву ствар хоћу да се одлучим, а каквих се тица бојим! Хм ... Да ... све је у рукама човека, а све му испред носа измиче само због његовог кукавичлука ... То је већ аксиом ... И занимљиво је чега се људи највише боје ... Уосталом, ја исувише трућам. А можда баш и трућам зато што ништа не радим. То сам се ја овог поледњег месеца научио да трућам, лежећи даноноћно у свом углу и ... гледећи куле у облаку. Ето, ради чега ја сад идем? Зар сам способан за тако нешто? Зар је то озбиљно? Уопште није озбиљно. То ја самоонако, фантазирам и забављам се, играрија! Наравно, играрија и ништа више!"

Ракољников, Злочин и казна, Ф. М. Достојевски

Реч редитеља:

...Питања злочина, савести, љубави, патње, вере и на крају свега - казне, су свевремена и у сваком времену савремена. Представа "Злочин и казна" ми нуди могућност истраживања у том правцу. У суштинском правцу. За Достојевског кажу да Нема пута који води до његовог краја, нема питања за најдубљи понор његовог срца. Оно што је у овом тренутку најбитније и оно што је пут којим смо ишли, јесте Достојевски за 21. век. Достојевски у новом миленијуму.
...Имамо задовољство да откривамо Достојевског овде и сада.
...Желимо Вам добрих мисли и узвишених поступака!