ZABAVNO, SUBVERZIVNO ZABAVNO

Oni su talentovnani, inteligentni, duhoviti, samosvesni, mladi i - imaju potrebu da to i pokažu. Gladni su igre, a nude im, po objektivnoj ili subjektivnoj proceni, svejedno - mrvice sa stola.

To je mini-portret, glavna osobina, ali i sudbina današnje i ovdašnje generacije mladih pozorišnih glumaca i reditelja. Ono što ih bitno razlikuje od prethodnih generacija jeste činjenica da odbijaju da budu samo pasivni posmatrači. Energija koja vri u njima nalaže akciju.

Iz tog opravdanog nestrpljena, iz te svojevrsne pobune, nastalo je u poslednje vreme u Novom Sadu, nekoliko zanimljivih (i više od toga) predstava, a poslednja koju smo videli je "Ranjeni orao", izvedena u petak, na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, a u produkciji Saveza dramskih umetnika Vojovodine.

Zašto je glumac i reditelj - student Ivan Cerović za svoj rediteljski debi odabrao baš ovo delce iz domena takozvane trivijalne književnosti spisateljice Milice Jakovljević poznatije kao Mir-Jam? Možda je taj izbor i intuitivan, ali je nesumnjivo veoma tačan. Jer visoka konzumacija trivijalnih sadržaja, u rasponu od imbecilnih hispano-američkih serija do turbo-folka definiše i socijalni i politički i psihološki kontekst naše stvarnosti. Ukazuje da je "nešto trulo u državi Danskoj", da ljudi intuitivno traže utehu, spas, sedativ (kojeg, by the way, nema u apotekama) u paralelnom, virtuelnom svetu trivijalnosti koja, na trivijalan način nudi sve one vrednosti koje je realnost odavno obesmislila: ljubav, poštenje, pravdu, pobedu dobra nad zlim, između ostalog.